Unforgiven...

Nismo se slučajno sreli, nismo se dogovorili, nismo planirali...

Istina..to je san... ali san, koji neko nikada ne odsanja na javi..

Spazili smo jedno drugo u moru ljudi. Ne, to nije prava reč, "spazili"...Osetili smo se...

Da, osetili se bez reči, bez dodira, bez pogleda.Koliko jaka moraju biti osećanja, koliko istančan senzibilitet...

A, onda je počela naša priča..Ljubav, bes, ljubav, želja, strepnja i uvek ljubav..

Dobio sam odgovore, koji su mi trebali... pustila si me da ušetam u tvoje srce, kineski zid se polako runio.. ...Odgovori su se nizali jedan za drugim...

A, onda sam shvatio, da ti više nisi stranac u noći. Postala si neko koga obožavam, neko koga volim i milujem u stvarnosti...naš san se pretvorio u javu..

Postala si moj dan, moja noć..moj nemir i moj spokoj. Moja čežnja ,moja želja. Tvoj osmeh daje smisao mom životu, tvoje reči me dižu u visine koje niko nije dosegnuo...Ti umes da bolis, jako i nemilosrdno. Znam..lakše je napisati, nego glasno izgovoriti.

                                                                                              Ali i ti znaj ,ovo je moj način da ti poklonim svoje srce...