Tvoj osmeh...
"Želim samo da si mi blizu. Samo da se nađem na par koraka,par centimetara od tebe. Prihvatljivo je čak da smo bar u istoj prostoriji, makar ona bila dimenzija miliona i miliona kvadrata. Samo da si mi na oku. Ti i tvoj osmeh. Osmeh koji ubada ravno u srce poput najoštrije strele. Tvoj pogled i tvoje oči, dva svetla dragulja koja neprestano sjaje."
Spušta pogled ka pultu tražeći nešto. Neko se stvara nenadano ispred nje i dobacuje „Mene tražiš možda?“. U tom trenu prepoznavši njegov glas krajevi usana počinju da se razvlače u već dobro poznati osmeh koji ga je osvojio već pri prvom kontaktu sa njom. „Ne,previše si veliki da bi stao u ovu fioku. Tražim olovku da popunim ovaj formular koji mi je Mario tražio pre pola sata a ja nikako da ga popunim.“,u tom podiže pogled i oči koje užurbano prelaze preko svakog pedlja stola se susreću sa njegovim kako zure u nju. „A što me ti tako zaljubljeno gledaš?“brecnu se na njega. „Ja??! Odkud ti to? Ja se samo..ovaj.. pa znaš volim da..mislim ogledam se,odn zamislio sam se samo nešto. Gledao sam kroz tebe eto baš u onu tačku tamo vidiš?!“,pokazujući rukom ka nekoj imaginarnoj tački na zidu iza njenih leđa. „Jeste jeste,umoran sam nešto pa sam sanjiv.Gde ja zaljubljen.Znaš me valjda.“.odgovorio je,znajući da nije progutala to. Oduvek je voleo tu njenu direktnost,otvorenost kojom je obasjavala celu prostoriju i sve ljude oko sebe. Direktna, divlja neukortiva. Svetlih očiju i smeđe kose sa po nekim svetlim pramenom. Ali osmeh, osmeh je njeno najveće oružje,pred kojim sve vojske padaju ne znajući čak ni za sopstveni poraz. „Nego reci mi, kako si se provela sinoć na svirci u Oluji. Čuo sam da je grupa bila i dalje tajanstvena ali da su razvaljivali. Jel istina da se ni ispred bine ne može videti ništa pod njihovim maskama?“pitao ju je posmatrajući joj svetle belo satenske ruke kako popunjavaju belu listu. „Eh tako šaraš i po mom životu,isto tako lagano,graciozno i smireno.“,pomislio je.. „Ma znaš kako,već peti put ih slušam i jeste uzbudljivo to što razvaljuju ali brate daj šta im znači da pevaju pod maskama?! Da nisu neki sa poternica pa skupljaju kintu za advokata?“...“hahahahahahahahahahaha,oprosti ali to je tako smešno,šta tebi sve neće da padne na pamet“,prekinuo joj je misli grohotnim smehom. „Pa ljudi furaju svoj fazon,vidiš da im nije bitna slava na ulici i da se zadovoljavaju svim tim urlicima na nastupima.Zašto bi se otkrivali,tako je još više zanimljivije.“..Završio je sentencu i dalje gledajući je kako sa uživanjem ispisuje po papiru.“Pa u pravu si ali opet, pevač im ima tako prelep glas,prosto sam oduševljena njim. Sve što znam o njemu je da ima prelep glas i na tren sam uspela da ulovim jedan njegov pogled prelepo plavih očiju sa nijansama zelene. Na tren sam pomislila da je upućen meni, ali opet ja sam samo jedna u masi koja vriska za njim. Sva ta tajanstvenost, taj muževan glas.Uh Bože, zašto mi to radi.“.. Mislio je o njoj svaki Božji tren. Sama ta njena snaga,otvorenost i gracioznost ga je svakodnevno sve više i više osvajala ali je znao da možda nikada neće postojati prilika da joj sve to kaže. „Samo kad bi znala..“,pomislio je... „Opet si odlutao dečače, šta se dešava sa tobom ko je ona?“ šeretski se nasmejala i namignula mu.. „Ne znam o čemu pričaš,rekoh ti da sam umoran. Sinoć sam malo preterao sa džinom pa se jutros teturam.“,pokušao je da joj skrene misli sa već očiglednog. „Kažeš džina?Od kad ti to piješ,kad znam da si zakleti nealkoholičar“. Zbunila ga je pitanjem jer je uočio čudnu sumnju u njenom pogledu koja ga je držala maltene pred otkrićem nečega o čemu nije mogla ni da sanja. „Ma, znaš ti mene, malo eksperimentišem, pa sam sinoć malo više eksperimentisao i umislio da sam Ajnštajn i završio eto pred zoru na klupi pevajuči neku sasvim meni nepoznatu pesmu.“završio je pravdajući se. „Ti pevao? Haha, volela bih da sam to mogla da čujem..“ osmehnula se..“Veruj mi ne bi volela, ne umem da pevam nisam nešto posebno talentovan,odn jesam ali da rasteram svrake.“ Mirnim glasom je,negodojući odgovorio,spuštajući pogled daleko od njenog. Unosila je nemir u njemu, nikad nije bio u stanju da joj kaže to što oseća. Ne iz nekog posebnog straha već nije imao petlje da prelomi i otvori dušu. Previše je puta bio zgažen, ali je nastavljao dalje. Ali od onog dana kada je ostao sam nikad se nije oporavio potpuno. Plašio se da joj kaže i time promeni njen pogled. Možda bi ga izbegavala, a to ne bi podneo. Možda se udaljila od njega potpuno, a to bi ga porazilo. Izgubio je samopouzdanje i sve što je imao to je maska. Ali ona ga je vraćala u staro izdanje, ali samo na trenutke. Sve dok je ne pogleda u oči. Tada se izgubi i nestane. Skrivenu želju da joj kaže šta gaji od prvog susreta. Toliko mirnoće a ujedno i snage nije osetio ni pred kojim drugim živim bićem. Zaljubio se na prvi pogled. U te oči, u taj osmeh. U te usne. Nije mogao ništa da učini povodom toga. Bezbroj puta povređen bežao bi pred prvim znacima zaljubljenosti ili pak pred prvim znacima laganja samoga sebe. Ali pred njom je bio nemoćan. Ta sila koja ga je odbijala da joj kaže ga je istom tom snagom privlačila njoj. Njenoj auri i samoj pojavi. Kao neko božanstvo. „Samo da sam muško imao bih petlju da joj kažem. Proklet da sam!“..Otišao je pokunjen kući i uvukao se pod hladan tuš. Dva sata je proveo pod njim dok se voda uporno slivala niz njegovo telo. Na trenutke je skupljao hrabrost da sve to iznese na svetlo dana ali taj „neki“ trenutak iščezne ubrzo..Telefon je pozvonio a on izleteo iz kupatila sav mokar. „Halo“ odgovorio je. „Ej jo, tebrasko jesi li spreman?“, začuo se glas sa druge strane linije. „Aa, ti si Džimi,ma znaš nisam nešto raspoložen za to večeras. Nešto sam sav kao da me je pas žvakao.“,snuždeno je odgovorio. „Ma daaaj tebrasko,jesi li lud. Pa biće i ona tamo, tvoje je samo da se pojaviš i da poneseš svoje tajno oružje.“ sa osmehom je završio misao.. „Ali Džimi, čuješ li me? Nju ne zanimam ja, toliko puta sam pokušao da joj kažem, da joj na neki način dam do znanja koliko mi je stalo ali ona neprestano priča o njemu.“. „Ček ček ček, o kome njemu čoveče?! Ajde što nju buniš, nego si i mene počeo?Ko je on a ko je ti? Odluči se već jednom i budi muško.“sa namerom da ga pecne završio je. „Možda si u pravu, možda je potrebno da sazna ko je on, a ko sam ja..i potrudiću se da to sazna“.. „That’s the spirit my man!!C’mon and bring the thunder on. Let`s go..“..“Hahaha kako uvek umeš da me nasmeješ svojim glupostima i tom jedinom rečenicom koju znaš na engleskom da kažeš.“ nasmejanim glasom je završio razgovor. „Hej, možda je moj engleski siromašan ali znam šta je tebi potrebno. Dovlači guzicu i ponesi ono.“, „ok, važi stižem za dvadesetak minuta..“..Čuje se prekid veze. Spušta slušalicu, dolazi do ogledala,briše zamagljeno staklo i traži svoj davno izgubljeni pogled u njemu.. Izleće iz stana, lupa vratima, prebrojava se u mislima da li je sve poneo i odlazi u nepoznatom pravcu. Sunce je već na zalasku, a nebo obasjano poslednjim sunčevim zracima dobija neku narandžasto krv crvenu boju koja se preliva i šara plavetni svod kao akvarel pun prelepih boja. Divan će biti ovaj zalazak. Misli mu lete na sve strane, od nje ka njoj ka njenim rečima, ka njenom maskiranom zavodniku, ka samom sebi. Ulazi u prostoriju, baca torbu na krevet i hvata se za flašu džina sipajući poveću dozu u čašu. Seda na kanabe,diže noge i gleda u tapacirung na zidu u obliku feniksa koji iz vatre širi krila i pokušava da odleti. „Eh, zašto jednostavno ne mogu da budem kao on. Tako živ,vatren. Zašto ne mogu da budem onaj stari ponovo.“ misao mu prekida lupanje vrata sa sprata. „Jesi li stig..ooo pa jesi i već si se latio čašice. Šta sam ti ja rekao za to? Da se batališ džina i da se latiš glasa. Uništićeš ga time.“ srdito mu je Džimi odbrusio. Ustaje dodaje mu gitaru i odlazi u drugu sobu. „Khm, da vidimo čime da se zagrevamo.“ Počeo je da svirucka obične skale, da pevuši i da poteže iz čaše džina. Sa druge strane ona se spremala sa Milicom da izađe. „Jaaooo videću ga večeras opet“ ushićeno je vrisnula. „Ili možda samo ono što nije skriveno iza maske. Ljubavi pomiri se da su ružni i da zato ne žele niko da ih vidi“.. „Daaj Milice, nije lepota sve što je u životu bitno. On ima tako prelep glas, takva energija odiše njegovim nastupom. Ima ono „nešto“ što me podigne bar tri metra iznad zemlje. Ono nešto što nikad do sad nisam osetila, ni doživela. Tu emociju dok peva, ta iskrena osećanja. Joj da li sam ja normalna, pobogu zaljubljena sam u čoveka kome nikad lice videla nisam. Možda si u pravu Mico. Možda samo maštam. A i on verovatno ima na desetine ovakvih klinkica koje su zaljubljene u njegov glas.“tužnjikavo je oborila pogled i pogledala kroz prozor ka suncu. „Baš je divan zalazak sunca,vidi.“.. U sledećih desetak minuta ćutke su se spremale i sređivale za svirku. Rezervisale su separe u „Oluji“ još ranije toga jutra da bi bile bliže bini. Bližio se trenutak kada će kročiti u klub. Ušle su i već dobro poznata lica hostesa su ih ugostila ljubazno kao i svako veče. Sele su ali im je atmosfera bila prigušenija nego inače. „Šta se dešava ovde? Da li će doći? Mora da dođe, ne može tek tako da nestane. Gde su svi ti ljudi..“ uspaničeno je pokušavala da postavlja sebi pitanja i daje odgovore koje ni sama nije imala. „Nemoguće, a zašto baš danas da ga nema.“ snuždila se. „Hej, malena šta ti je? Što si se snuždila, pa nemoj večeras, tvoje je veče.“pokušavala je Milica da je oraspoloži. „Tako mi i treba, dok se ja igram sa osobama kojima je očigledno stalo do mene, ja ludim za osobom koja ne zna ni da postojim.“počela je jadikovku. „O čemu govoriš dušo?“,upitala ju je Milica. „Znaš, taj dečko na poslu. Kad god ga vidim on pokušava da me nasmeje, da mi skrene pažnju ali ja sam prema njemu uvek nekako hladna, odbojno napadna. Dajem mu do znanja da mi nije stalo a njemu je očigledno stalo. Volim da mu udaram na sujetu znajući to jer nisam slepa. Želim samo da mi priđe a ne da čeka, šta čeka? Da ostarimo, pa da kada ne bude važno kaže. Ne trebaju mi takve osobe. Dok ovaj me...“, prekida je glas „Dok ovaj ne zna ni da postojiš i za kojim uporno uzdišeš već nekoliko meseci. Pa hajde priđi mu večeras, reci mu sve i biće gotovo“ podrugljivo je nastavila Milica, „Ali ja nisam u stanju da..“ ponovo prekinuta nastavkom pridike „Nisi u stanju? Nisi u stanju da mu kažeš, a kudiš dečka što ti ne priđe. Kažeš trudi se da te nasmeje, možda mu je to dovoljno. Tvoj osmeh. Ne želi da bude napadan a ti ga otpisuješ kao kukavicu, ali bi gospođica htela veliku rock zvezdu pod maskom kojoj by the way ne sme da priđe. Paradoksalno mila moja.“ završava rečenicu ispijajući koktel. „U pravu si, nemam petlje. Potpuno si u pravu. Hajdemo odavde.“okreće se ka stolici uzima jaknu i kreće ka izlazu, ali čim je kročila na prvi stepenik već dobro poznati glas je preko mikrofona rekao „Dobro veče moje dame i gospodo, jesmo li za malo rocka večeras?“ uz vrisku i zviždanje stajao je tačno nekoliko metara iza njenih okrenutih leđa. Stala je kao ukopana. Nešto jače od nje ju je nateralo da se okrene i da ga pogleda još jednom u oči makar to bio poslednji put. Okrenula se polako i pogledala ga u oči koje je krio ispod maske. „Dobro veče lepotice!“ dočekao ju je odgovor na njen pogled. Ostala je ukopana ne verujući da je to njoj rekao. „Ma možda je to rekao ko zna kome, nisam jedina ovde“ tešila se.. „zašto bi uopšte to rekao kad ja za njega ne postojim..“ a onda su je prekinuli prvi zvuci akustične gitare i niska tonova koji su bili uvod u dobro poznatu baladu koju je volela.. Hvatala je ritam njegovog glasa, prepuštala se da je nosi. Opijena njegovim glasom ni sama nije bila svesna koliko se približavala bini, njemu. Refren se nalazio u vazduhu i parao joj uši „And I will love you, baby – Always..And I'll be there forever and a day – Always..I'll be there till the stars don't shine till the heavens burst and the words don't rhyme..And I know when I die, you'll be on my mind and I'll love you always“ a deo „I can't sing a love song like the way it's meant to be ..well, I guess I'm not that good anymore but baby, that's just me“ ju je terao da se zapita ko je zapravo on, ko je taj čovek iza maske. Ko je taj glas koji je opija i zašto je tako slaba pred njim. Zašto? Ko je on?!! Dok je razmišljala o tome primetila je kako stoji na jedva par koraka od njega i muzika je na tren stala i samo uz pratnju akustične gitare sišao je sa bine i krenuo ka njoj pevajući „If you told me to cry for you, I could...If you told me to die for you ,I would..Take a look at my face there's no price I won't pay to say these words to you..“, pruživši joj ruku koju je prihvatila,zagrlivši je i polaganim pokretima počeo je da pleše sa njom i da peva refren tik blizu njenog uha, na šta ju je i sama pomisao na to da je u njegovom zagrljaju ježila od glave do pete.. Svako njegovo „Always“ i „I love you“ je u njoj budilo takvo drhtanje koje je bilo nalik šoku.. Po prvi put mu se našla tako blizu, da je mogla da oseti miris njegove kože. Mogla je kristalno jasno da vidi njegove oči, te plavo zelene oči koje je oduvek samo iz daljine gledala a nikad tako blizu. Da li da mu strgne masku, da ga otkrije, da li to da učini ili ne. Mislila se. Misli su joj se sukobile. Nije želela da učini nešto zbog čega bi žalila kasnije a ipak je želela da ga ima kraj sebe, da vidi u koga je zaljubljena. „Zašto si mi prišao? Ko si ti? Zašto se kriješ iza maske?Oprosti imam previše pitanja a toliko straha da možda ne želim da znam odgovore na sve to.“.. Čuo se blagi osmeh ispod maske i oči su mu zacaklile. Osetila je nešto u njegovom dahu. Upitala ga je „Ne ostavljaj me bez reči, reci mi bar svoje ime.“.. „Moje ime nije važno, važnije je da smo ovde sada ti i ja.. Želeo bih da ti ispričam jednu priču..“započeo je. „Slušam te..“ ne skidajući pogled sa njegovih očiju plešući dok su se u pozadini čuli zvuci akustičnog instrumentala iste one pesme koju je pevao. „Voleo bih da sam mogao da joj priđem, da joj kažem šta osećam. Oduvek mi je bila tako blizu a ipak miljama daleko. Zaljubljen sam.“ Spustila je pogled, tužno i na tren popustila zagrljaj u kojem je bila. „Ali to ona ne zna, ona želi nekoga koga čak ni ne poznaje. Ne primećuje me.“, „Pa zašto joj ne kažeš šta osećaš?“, već razočarano što već neko postoji u njegovom životu bar pokušava da bude pristojna. „Šta te je privuklo kod nje? Priđi joj i reci joj sve to, devojke to vole. Iskrenost.“ I dalje spuštenog pogleda sa suzom u oku, ne verujući da pomaže čoveku u koga je zaljubljena da osvoji svoju izabranicu srca. „Reci mi iskreno ,šta te privlači kod devojaka?“..“Njen osmeh..Ima prelep osmeh.“ Osmehnuo se.. „A oči?“ upitala ga je.. „Zbog njih sam već njen..“osmehnuo se i pomilovao je po ruci.. „Možeš li da mi učiniš nešto?“ upitao ju je.. „Naravno, reci slobodno..“ i dalje razočaranim glasom je govorila..“Možeš li da sklopiš oči na tren..“.. „Mogu ali čemu to?“ upitala je. „Molim te, samo sklopi oči..“.. Sklopila je oči u čudu pitajući se zašto to čini.. Skinuo je masku, primakao se njenom licu, pružio ruke po njenom vratu i primakao usne njenim. Poljubio ju je strasno na šta je ona uzvratila. Nakon par minuta, odmakao se od nje, a ona je zatvorenih očiju i dalje stajala pred njim i ona jedna suza u oku joj je skliznula niz obraz. Ushićeno je rekla „Ne mogu da verujem. Džin. Ne mogu da verujem da si to ti..“. Otvorila je oči i zatekla pogled istog onog dečka koji ju je zaljubljeno danima gledao... Kroz glavu joj je prošla njihova poslednja rečenica „Ima prelep osmeh..A oči?..Zbog njih sam već njen..“...
07.07.2012. 01:41h
3 Komentari |
0 Trekbekovi
