Vreme je novac..
Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog petogodišnjeg sina kako čeka na vratima. "Tata, smem li te nešto pitati?" prošaputao je dečak. "Da, naravno, reci, šta je?" odgovorio je otac. " Tata, koliko zarađuješ na sat?" upitao je. "To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?" reče ljutito otac. "Samo želim znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?", dečak je bio uporan. "Ako već moraš znati, zarađujem 50$ na sat." reče otac. "Oh," dečak odgovori, spuštene glave. "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25$?"
Otac je bio besan "Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25$ da možeš kupiti neku igračku ili sličnu besmislicu, sada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje fantazije!"
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja... "Kako se usuđuje postavljatii takva pitanja samo da bi dobio novac?"
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: "Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25$... Stvarno ne pita često za novac..."
Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
"Jesi zaspao, sine?", upitao je. " Ne, tata, budan sam" odgovori dečak. "Razmišljao sam... Možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25$ koje si tražio."
Dečak se uspravio, smešeći se. "Oh, hvala ti, tata!", povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. "Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac. "Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.", odgovori dečak.
"Tata, sada imam 50$. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram sa tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga da mu oprosti.
Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi pored nas, a da ga ne provodimo sa osobama koje nam znače i koje volimo... Vreme je novac, ali postaje daleko vrednije ako ga provedemo sa nekim ko nam je blizak...
Otac je bio besan "Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25$ da možeš kupiti neku igračku ili sličnu besmislicu, sada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje fantazije!"
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja... "Kako se usuđuje postavljatii takva pitanja samo da bi dobio novac?"
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: "Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25$... Stvarno ne pita često za novac..."
Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
"Jesi zaspao, sine?", upitao je. " Ne, tata, budan sam" odgovori dečak. "Razmišljao sam... Možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25$ koje si tražio."
Dečak se uspravio, smešeći se. "Oh, hvala ti, tata!", povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. "Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac. "Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.", odgovori dečak.
"Tata, sada imam 50$. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram sa tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga da mu oprosti.
Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi pored nas, a da ga ne provodimo sa osobama koje nam znače i koje volimo... Vreme je novac, ali postaje daleko vrednije ako ga provedemo sa nekim ko nam je blizak...
2010-04-04 03:12:57
4 Komentari |
0 Trekbekovi
