Za nju...
Uvek poželim da ti kažem,al' mi se ne da.Kao da mi reč
zastane,pogled se zamagli od suza koje su krenule i nemaju nameru da se
zaustave...Boli me...boli me ta tvoja odbrana od moje ljubavi, stoji kao
preteći mač nad mojom glavom i kao da želis da mi svojim rukama
zatvoriš usta...i da nikada ne progovorim....ne želis me čuti....ne
želiš da postojim.....ne želiš moj lik.Znam i osecam,čemu pretvaranje
....i pitam sebe čemu odlaganje....čemu patnja i mučenje....čemu hod po
usijanom željezu...čemu to bolno hodočašće...možda i nestanem ...i sve
želje ...ti budu ispunjene!!!!Možda ti bude mnogo lepše i lakše!!!!...
3 Komentari |
0 Trekbekovi
