Unforgiven...

Probudilo ga je jako lupanje po prozoru..Kiša je lupala kao da su se kapljice pretvarale u udaraljke timpana a sam prozor postao jedino mesto impakta istih.. Prevrtao se po krevetu i nije mogao oka da sklopi od neprestanog udaranja...“Bože ima li te, pa zar pred sutrašnji nastup da mi dobuješ“ , rekao je i prekrio jastukom lice. Taman kad je pokušao da sklopi oči neko je pokucao na vrata. Skočio je kao oparen sa namerom nekoga da udari. „Pa imate li dušu ljudi, kako Vam nije žao“,pomislio je u sebi i krenuo ka vratima..Kako je koračao ka vratima od stana za trenutak mu je u ogledalu zastao pogled. Vratio se korak unazad i nasmešio se.“Heh ne izgledaš loše ni ovako umoran mačorčino“, sa grohotom se nasmejao,potapšao po obrazu i uputio ka vratima. „Baš me zanima ko je, ionako sam raspoložen nekome da odstepujem po lobanji“, smeškao se vragolasto i krenuo rukom ka špijunki svojih vrata. „U jebote..“ vrisnuo je, i odmah prekrio rukom usta, „..pa da l’ je ona normalna sad da mi dolazi“... Prošao je rukom kroz kosu u nameri da je namesti da bar izgleda pristojno. „Trenutak, stižem.“ rekao je , gledajući da nema nešto na zubima , nasmešio se onako šeretski i posegnuo za ključem. „O maco odkud ti?“, nasmešio se tako da je red blistavo belih zuba obasjao na tren čitavu prostoriju..“Ma posvadjali smo se večeras, nisam mogla da mu prećutim što je Milenu odvezao na faks danas, iako zna da se loži na njega i da meni to smeta.“. „Ali pokuš..“,pokušao je da izusti ali ga prekide mio glas od koga su ga oduvek prodilazili žmarci, „Ne, nemam ja šta da pokušam, ja njega volim i znam da on voli mene ali neke stvari mislim da radi namerno i to više ne želim opraštati.“. „U redu..“ rekao je, „..ti najbolje znaš kako funkcioniše vaša veza i ja tu nemam prava da se mešam“ snuždeno je spustio pogled. „Ih ludice, pa nemoj tako da govoriš“,nasmešila se, „pa ti znaš da si ti moj najbolji prijatelj još od vrtića“,kako je to rekla napravio je bolnu ali nasmejanu grimasu i samo klimnuo glavom u znak odobravanja, „ i da svako tvoje mišljenje  uvažavam kao svoje sopstveno“, završila je misao. Nekad je pomišljao da joj kaže ali, nikad nije bilo „pravog trenutka“.. „Hajde dušo udji, nemoj da stojimo u hodniku“, spustio je ruku na njeno rame, i u tom osetio ono što ispunjava svaku njegovu pesmu,sva ta emocija, sva ta osećanja.Pokazao joj rukom ka dnevnoj sobi..“Želiš li da popiješ nešto“,pitao je. „Da, želim“ odgovorila je, „Želim onu rakiju što tvoja baka najbolje peče,želim da se opustim da zaboravim ovo večeras, da zaboravim njega“ , a tada joj je u oku zasijala suza, koju je on primetio ali je odmah promenio temu i pokušao da je nasmeje opaskom „Hej malena ajde ne laprdaj, nemoj da se opijaš i da mi trošiš ratne zalihe zbog svake budale“, nasmejao se onim predivnim osmehom i namignuo joj kako on samo ume.. „Ali ja ne m..“pokušala je da izusti ali ju je preduhitrio i zgrabio za ruke i zapevušio „Mislila si neće proći, ova noć neće doći, ti i ja nasmejani,plesćemo po mesečini“, i napravio okret i počeo da pleše sa njom. Nasmejala se i počela da se vrti , da se smeje , da pleše..“Zar ovo nisi napisao kad smo bili još u srednjoj školi, sećaš se onda kad smo pobegli sa časa matematike, kad je Nosonja hteo da nas pita a mi rekli Milošu da kaže da smo odsustvovali taj dan zbog davanja krvi u Crvenom krstu“, rekla je, a on se samo nasmešio i rekao „Da verujem da je to tad bilo, ne sećam se više“, iako tačno zna da je tad to bilo , nije želeo da pokaže kako mu laska to što ona zna tačan trenutak nastanka te pesme, ali ne i kome je posvećena.. „Uh bre, pa kako se ne sećaš, vidiš ja se svega sećam što ima veze sa tobom, jer ja tebe volim“, za trenutak su mu zasijale krupne zelene oči , „jer ti si moj najbolji prijatelj“..Da to su bile te reči koje su ga najviše bolele. Smatrala ga je prijateljem, svaku boljku su zajedno preležali, čak i male boginje kada ju je zadirkivao da ne sme da se počeše po nosiću kako joj ne bi ostala fleka. Svaku ljubavnu tegobu je delila sa njim, ali nije uvidela da iza svega toga stoji ipak osećanje koje ni on sam ne može da opiše, koje ne može da iskaže, ne zbog nedostatka hrabrosti , već da je ne bi razočarao, jer je bio jedina muška osoba koja je sve znala o njoj. Njeno prijateljstvo mu je previše značilo. Jedina je bila uz njega kad ga je otac izbacio iz kuće zbog loših ocena. Ljubav prema muzici ga je nekako održavala u životu.. Kao mlad i perspektivan mladić veoma rano je počeo da pokazuje talenat ka muzici. Predivan kristalan glas tenora naježio bi svakoga  ko bi ga čuo. Iako se u školi isticao po tome, nikad nije smatrao da je nešto preterano popularniji od ostalih momaka. Voleo je društvo i društvo je volelo njega, baš takvog, pozitivnog, oduvek nasmejanog. Prosto je zračio dobrotom i pozitivnom energijom. Govorio je da ga muzika čini nasmejanim i da želi to da podeli sa drugima, jer jedna lepa misao može anulirati  desetine ružnih misli. Zanimljivo je bilo to što su ga poznavali samo takvog, nasmejanog. Svako bi pomislio, „Eh da, on nema nikakvih problema čim može tako da svira i peva uvek“, a zapravo iza tog nasmejanog lica krije se mladić koji od ranog detinjstva zna samo za borbu. Prerano je ostao bez majke, a otac alkoholičar ga je tukao kad god bi dobio lošu ocenu u školi. Razumeo je on da je škola važan deo života svakog pojedinca ali nije mogao protiv sebe. Muzika mu je bila život. Čak i trenutak kada ga je u naletu besa otac izbacio iz kuće zbog dve loše ocene na kraju drugog  tromesečja četvrtoga razreda gimnazije, ga nije sputalo da nastavi da piše i da se bavi onim od čega je znao da će sutra da živi. Tada je ona postala njegov jedini oslonac. Pružila mu je utočište u ogradjenom delu njene kuće,koji je služio za ostavljanje alata i ostalih orudja. Njenima se to nije svidelo, jer iako su znali kakva je narav njegovog oca, nisu se složili sa tim da on bude kod njih. Možda su se plašili reakcije njegovog oca kad bude saznao gde mu sin obitava. Ali ona ih je ubedila i založola se za njega. U početku sve što je imao je jedan mali krevet sa koga su mu visile noge dok je spavao ali bio je srećan što je napokon napustio torturu svoga oca, pa i po ceni da spava u šupi svoje drugarice. Ubrzo potom škola se završila i on je na jedvite jade nekako završio gimnaziju. Pomogla mu je naravno ona. Nakon toga, zaposlio se kao pomoćnik jednog deke koji je držao piljaru niz ulicu kad se krene ka Dunavu sa leve strane pre prodavnice instrumenata gde je često bukvalno govoreći boravio uz osmeh i divljenje novim instrumentima . Jednom prilikom dok je iznosio gajbe sa hranom naleteo je na tmuran i hladan pogled svoga oca. Zaledjen sa pognutom glavom rekao je „Zdravo tata“.. Nije dobio odgovor već samo prekoran pogled od kojeg se strašno plašio. Podsećao ga je na one noći kada dodje mrtav pijan i počne da lomi po kući u potrazi za alkoholom. Grozio se tih trenutaka. „Ovako zamišljaš svoj budući život?“ ,pitao ga je ..U trenutku kad je pokušao da odgovori prekinuo ga je grub glas koji je rekao „a ja sam se ceo život borio tebi da obezbedim bolji život“,rekao je.. „Da da, onim silnim opijanjima gde si sve pare trošio na kocku i alkohol sa svojim cenjenim društvom koji na tebe misli samo petog u mesecu kad ti stigne plata“,pomislio je u sebi..“A ti mi ovako vraćaš..“nastavio je da se srdi.. „U redu je tata, razumem te..“rekao je..“ali ja moram da učinim nešto sam i od svog života.Želim da radim ono što volim,ono u čemu sam najbolji“,prekinuo ga je grohotan smeh „Ha ha ha ha ha ha buuu huuu umalo me nisi rasplakao“,nastavio je da se smeje podrugljivo, „a kako misliš to da postigneš, kao nosač pijačne robe?“ , nastavio je da se smeje i da podrugljivo dobacuje , „Najbliže sceni i tom tvom snu bićeš koliko ima od ove piljare do one usrane prodavnice instrumenata u kojoj si potrošio džeparac koji sam ti dao za onu bednu trojku iz hemije pretprošle godine“..Pognuo je glavu jer nije mogao da veruje da čovek koji bi trebao da mu bude primer ga tako ponižava i to na radnom mestu..Stisnuo je zube i rekao „U redu tata, to je tvoje mišljenje,ali ja sad moram da idem, imam posla“, okrenuo se i odneo gajbu u ostavinsku prostoriju, dok je za sobom ostavio čoveka koji mu je pred Bogom bio samo otac, ali ne i podrška. Dok je odlazio njegov otac je bledo gledao za sinom i na trenutak su ga zabolele sopstvene reči koje je uputio mladiću koji je njegova krv i meso. Odmahnuo je glavom okrenuo se i nestao u nepoznatom pravcu. Prolazili su meseci , ali vreme za njega je stalo. Radio je u toj piljari i na trenutke je počeo da veruje u reči svoga oca da će zauvek da bude samo bedni radnik u piljari sa jedva završenom srednjom školom. Želeo je da studira produkciju muzike, ali naravno nije imao finansijskih uslova. Sve te pesmice koje je napisao i svirao jednostavno su ostale u krugu društva koje ga je obožavalo, ali to nije bilo dovoljno. Oni su pristrasni, on se izdvajao i svima bio oslonac, ali nije bilo napretka. Jednog dana dok je radio u radnju je utrčao Miloš. Isti onaj Miloš koji ga je prikrivao kod Nosonje. Bio je uzbudjen vidno i samo se tresao. „Alo Šomi brate šta se treseš kao jebena zečica , da nisi video duha starog Milutina što se onomad udavio“, pokušao je da ga nasmeje u čemu je i uspeo. „Zajebavaj se ti brate ali neki likovi su malopre svraćali u radnju kod čika Meksa i raspitivali se da li neko zna nekog dobrog gitaristu a da ume da peva, tačnije pevač bi im više trebao ali ujedno neko sa ritmom bi mogao da pomogne i čika Meks je pomenuo tebe jer te je par puta slušao dok smo blejali ispred njegove radnje prošlo leto. Ja mislim da je to tvoja šansa koju čekaš“,zadihano je završio sentencu. „Štaaaaa? Pa što mene, pa ja nisam spreman, daj zašto mi to radi , gde su oni ? Pa Šomi nemoj da se zajebavaš na ovakav način, znaš da kad je u pitanju muzika za to dajem sve što imam“,rekao je.“Znam brate znam, rekli su da će u 17h da budu kod Mike rockera u lokalu i da tamo dodješ i poneseš svoje tekstove i najvažnije glas“,nasmejao se šeretski jer je primetio da se ovaj sav utronjao. „Jao Šomi šta da radim, pa ja hmm, pa .., pa kako ..“, mucao je, ali ga u tom prekinu udarac šake o sto..“Slušaj me bre, smiri se, udahni duboko..Nikad te ovakvog nisam video. Prvo ćeš da se smiriš za početak a onda da , onda ćeš, hmm, jebem li ga šta ćeš, jednostavno budi svoj i zamisli da umesto tih likova sedimo Milan,Toza,Puki,Marija, i ja..I uradi ono što najbolje umeš. Zaseni ih“.. Udahnuo je duboko i shvatio da je ovo ta šansa koju je čekao čitav život. Uskoro mu ide rodjendan pa bi bilo lepo da učini i za sebe nešto lepo. „Da učiniću to,zaslužio sam“,pomislio je..“Ali šta ako se zbunim, šta ću onda? Ne ne ne smem da mislim na to, ajde udahni opala možemo mi to , najjači smo“ ,tešio je sebe ali ga je strah ipak savladavao.. „16:53h ..Uh još 7 minuta do 17h..“, pomislio je zakoračio u lokal  u kome ga je čekalo 4 sumnjivih likova u nekom svom fazonu. Čim su ga videli nasmejali su se i rekli „O ti si taj wunderkind koga je Meks pominjao, zdravo mi smo iz Better Future, i fali nam jedan glas“ rekao je najviši medju njima i pružio mu ruku. „Zdravo, rekli su mi da ste me tražili  i da bi ste voleli da me čujete kako pevam, evo poneo sam vam neke moje tekstove koje sam pisao, pa možete da pogledate ukoliko vas zani...“ prekide ga glas namrštenog bubnjara iz ćoška koji kaže „Slušaj mali ili pevaj ili šetaj, nemamo mi vremena za ovakve audicije. Ja ne znam uopšte kome je palo na pamet da slušamo klinju kako peva kad nam je Predrag bio sasvim dovoljan“, grubo je odbrusio omaleni Petar bubnjar. „Oprosti Peci mali, danas je nešto posebno neurozan, inače je mio kao štene pitbula dok još uvek nema zubiće“,nasmejao se Merlin visoki gitarista. „Nego hajde da vidimo šta umeš“,rekao je.. „Podijum je tvoj kao i mikrofon“, nasmešio se i pokazao mu rukom ka delu lokala koji je predvidjen za nastup. U glavi su mu se vrtele melodije pesama koje je pisao, kao i pesama koje su svetski poznate koje je Clapton svirao, Bob Dylan i sve velike face rock scene. Odlučio se da otpeva If everyone cared od Nickelbacka jer je obožavao tu pesmu. Svi su nestrpljivo čekali da počne, čak i onaj omaleni bubnjar koji ga je od prvog trenutka mrko gledao.“ From underneath the trees, we watch the sky ..Confusing stars for satellites ..I never dreamed that you'd be mine..But here we are, we're here tonight..”, počeo je da peva, u zanosu sklopio je oči i zamišljao sebe kako stoji na velikoj sceni ispred prepune publike koja šalje ovacije i izgovara njegovo ime. Pevao je, svirao i kad je stigao do poslednjeg refrena , spustio je gitaru i otpevao poslednju strofu acapella “And as we lie beneath the stars,we realize how small we are..If they could love like you and me ,imagine what the world could be” … Tada je lokal zanemeo na tren a visoki gitarista je samo počeo da pljeska rukama , na šta su i ostali članovi benda počeli takodje da pljeskaju, pa čak i onaj omaleni Petar koji ga je loše procenio i nazvao klinjom.. “Šta kažeš Peco? Može li klinja da pokuša u našem bendu ili je još uvek samo klinja za tebe?”, podrugljivo je Merlin prebacio Petru, na šta se ovaj samo nasmejao i rekao “Ok , ok, priznajem da sam ga loše procenio, što ne znači da ga više neću imati na nišanu “, uperujući prst kao da puca ka mladiću..Taj trenutak bio je presudan, inače grupa Better Future je bila popularna ali zbog bahatog ponašanja prethodnog pevača, koji je inače bio Petrov kum i zbog čega je i bio Petar nasrnuo na mladića ,bend je na trenutak došao na zao glas.. “Mali, sutra u podne dodji ovde da probamo jednu našu stvar, i ponesi taj glas slavuja  koji imaš”,završio je Merlin i uputio se u drugu prostoriju čime je taj sastanak bio završen..Pokupio se i otišao pravo do Miloša da mu kaže šta se desilo na šta je Miloševa rekacija bila “Wooow čoveče, daj autogram !!” ,našalio se. “Pa bićeš naša zvezda, kako možeš tako hladnokrvan da budeš?Aaa znam ti još uvek ne veruješ šta ti se desilo , uh, biće dobro sutra, idem i ja sa tobom “,nasmejao se Miloš. “Ma daj Šomi preteruješ, možda ljudima treba prateći vokal videćemo”.. Sutradan otišli su u lokal gde ih je cela grupa već čekala probajući svoju staru stvar “The wind of wishes” na šta su obojica samo sela i zadivljeno slušala kako se melodijom ispunjava svaki kvadratni milimetar prostorije.. “Hajde mali, navali , ovde su ti tekstovi, verujem da si već čuo ovu našu stvar, pa da te vidimo i na delu”rekao je Merlin i pružio mu knjižicu sa tekstovima.. Miloš je seo i nepomično posmatrao sklop novog benda. Počeli su prvi tonovi pesme, a tada se i čuo glas  kristalno čistog tenora. “Bože, moj ortak zvezda!” , promumlao je Miloš sebi u bradu .. Nakon toga otpevao je još par njihovih pesama i svi su bili oduševljeni performansom i odlučili da mu pruže šansu. “Slušaj mali, sutra palimo za Bg, imamo neku svirku, nemoj ničeg da se plašiš samo budi ono što jesi”, rekao mu je Marko basista, koji je bio zadužen za menadžment benda iako se mislilo da je šef  Merlin jer se postavio zaštitnički prema njemu. Sutradan su otišli na svirku i blago je reći da su razbili, jer je publika svo vreme bila na nogama i oduševljeno pljeskala podmlatku benda, i njegovom kristalno čistom  glasu. Nakon svirke Marko mu je prišao i pružio koverat. “Ovo je tvoje, zaradio si.”,rekao mu je pruživši mu koverat sa 50 eura. “Bože, pa ja ovoliki novac nisam video na gomili ne pamtim od kad” nasmesio se i počeo da gladi bradu novcem. “Biće toga još, ne brini. Ali pazi, nemoj da te ponese, biće i loših tezgi tako da ne nadaj se uvek istoj svoti “, završio je basista . Bio je presrećan što je zaradio svoju prvu veliku lovu, ma koliko to smešno izgledalo, to je za njega ipak bila velika lova. Te noći nije mogao da spava, razmišljao je i odlučio da želi da se školuje. Želi da završi produkciju zvuka i time da se bavi dokle god je živ. Nekoliko meseci je sa bendom svirao, i uštedeo dovoljno za upis na faks.. Upisao je ali nikome nikad nije bilo jasno odakle mu dolazi ta želja i ta ljubav prema muzici. Odakle inspiracija za takvo požrtvovanje , i za sve to što je radio tako perfektno  i precizno.. Odjednom ispred njega stvorila se ona, čak je i uhvatio svoj odraz zagledan u njene oči..Odatle je ta sva snaga i želja. Ona mu je bila nepresušna inspiracija koja je posećivala svaku njegovu svirku, koja je svaku njegovu pesmu pročitala ne znajuči da je njoj namenjena..Ali, ona je volela drugog, i on nije želeo da izgubi njeno prijateljstvo. Nije još uvek bio spreman to da joj kaže. Bolelo ga je što je utučena , i što ne zna na koji način da joj pomogne. Sve što može da učini je da je nasmeje, da je razonodi, jer ipak..on joj je najbolji prijatelj.. U tom mu sinu ideja. Progovorio je . “Dušo, moramo da popričamo”,rekao je “verujem da si se smirila malo, i da sam koliko toliko uspeo da te nasmejem i oraspoložim ali mislim da je najbolje da popričaš sa njim i kažeš mu koliko te povredjuju neke stvari koje ti radi”,uzdahnuo je i nastavio, “..i da ukoliko mu je stalo do tebe prestane da glumi mačo tipa i prihvati da je zaljubljen u tebe koliko i ti u njega”, predahnuo je.. “Ali on nikada takvo nešto ne bi rekao, on je muško, ponosit, ima svoje šatro ja i bilo bi mu ispod časti da prizna nešto takvo”, sa tužnim udahom završava misao..”Ali, možda bih mogao ja da mu skrenem pažnju  na to šta ti pričinjava takvim ponašanjem, znaš da umem da budem ubedljiv “, nasmejao se i opet je zablistao predivan red zuba .. “Učinio bi mi to?”, sa ushićenjem je zapitala..”Da mila, sve za tebe..”,progunuo je gorku knedlu i nastavio,”..sve samo da budeš srećna i nasmejana!”.. “Jao ti si duša od čoveka, pa hvala ti. Sve moje drugarice su rekle da ga ostavim , ali ja ga volim, i znam da on mene voli , ipak 7 godina smo zajedno i ne bih volela da ga izgubim”,rekla je.. “Stvarno hvala ti što me razumeš..”.. Video je ljubav u njenim očima, volela ga je, i iako ga je to bolelo želeo je da bude srećna . Ma koliko god imao šansi da je preotme njemu, običnom napucanom liku koji misli da se ceo svet pada  pod njegove noge, nije mogao da predje preko toga da ona možda nikad ne bi bila srećna kraj njega kao što je trenutno srećna, ma koliko god problema imala sa njim.. Gledao je blistavo plave oči i sve više se zaljubljivao u nju iako je znao da mu nije sudjena i da to nije u redu. Ali opet je bila tu, deo njegovog života.. Njegov život.. Smešila se a on ju je posmatrao tako zaljubljenu i dao joj obećanje da će razdrmati mušku sujetu njenog dečka i okrenuti ga na pravi put. Voleo je da je gleda nasmejanu , pa makar i sa njim.. Gledao ih je često dok su šetali obalom Dunava. Koliko puta im je svirao,pevao.. Voleli su se. Nije on kamenog srca kao što se folira. Umeo je da prepozna pravu ljubav kad ih je video zajedno. Zajedno su bili na svakoj njegovoj svirci i kad god je pevao neku svoju pesmu posvećenu njoj oboje su ga zadivljeno gledali držeći se za ruke i razenjujući nežne poglede jedno drugom. Jeste vole se, i on tu samo smeta.. On je najbolji prijatelj i to ne može da joj učini.. Pomilovao je po glavi , poljubio u čelo i rekao “Marija, ujutru putujem za Kragujevac, imam svirku, a vidi koliko je sati, trebao bih da spavam, nadam se da se ne ljutiš”,tužnim glasom je rekao.. “Jaoo dušo oprosti potpuno sam zaboravila na svirku, a pomenuo si mi prekjuče. Jao izvini smetnula sam s uma potpuno zbog ovoga večeras, i stvarno nisam imala kome da se obratim sem tebi, a znala sam da si ti jedini koji može da me razume.”,zagrlila ga je.. “U redu je dušo, održaću obećanje i čim uhvatim priliku pričaću sa njim.”..rekao je … Krenuli su polako ka vratima, i na vratima su se pozdravili.. Poljubila ga je za laku noć i poželela mu slatke snove  i uspešnu svirku..Otišla je a on je zaključao vrata i prišao prozoru i posmatrao kišu kako još uvek pada. Bacio je pogled ka ulazu zgrade i video nju, sa kišobranom..malenu slatku..Pogledala je ka gore i mahnula mu je na šta joj je uzvratio sa osmehom i u sebi pomislio, “ Ma samo da srećna si i ja biću srećan tad”, spustio je roletnu i posegnuo rukom ka džepu u kome je bio mobilni telefon. Izvadio ga je, i počeo da lista po imeniku.. Na tren je rekao “Aha, evo ga..” … poziva broj…zvoni…”Halo”,javio se drugi glas… “Halo Miloše, Val ovde, moramo da popričamo o nečemu, veoma je važnom…”…

29.06.2011.                                                                                             02:10h